KODICIL[1]
2012. GODINI
Vreme brzo prolazi – što i nije neka velika tajna,
posebno za sve koji jure datume, termine, rokove. I eto prošlo je svega 365
dana i sačekala nas je naredna Nova godina. Ako verujemo mudrim precima i
nihovoj filozofiji ona koja odlazi treba da ostavi na nama trag u vidu novih
iskustava i veštine izbegavanja jednom napravljenih grešaka. Po svemu sudeći ja
sam ipak izuzeta iz ovog pravila plemenskih mudraca jer ne samo ne učim na
greškama već se stalno uvaljujem u iste neprilike i zaplete čiji se ishod veoma
lako može pretpostaviti već na početku i samo ja odbijam da to shvatim, svaki
put naivno verujući u bajke i filmove sa happy endom.
Ovih dana mi
stižu čestitke sa raznih strana sveta. Svaka me podjednako obraduje: neka zbog
prelepe slike, druga zbog upućenih, nekonvencionalnih želja, još neka zbog
pošiljaoca koji se eto, iz čista mira setio da nekad davno upoznata i dugo
neviđena poznanica proslavlja praznik. Pomislila sam tad da bi bilo lepo da se
ne samo svakom ponaosob zahvalim već i da ja poželim nešto svakome ko će
odvojiti malo vremena i imati dovoljno volje da ovu moju malo dužu čestitku
pročita.
Ja bih da
poželim svima sve to što i sebi želim. I to ne zato što sam sebična već mi se
to čini nekako najpravednije - ipak
svako sebi najbolje želi! Svim svojim dragim prijateljima želim da ih okružuje
prava umetnost i da imamo snagu da potisnemo sav kič i da se oslobodimo šunda.
Da imamo vremena za odlazak u bioskop kad traju festivali umetničkog filma i to
ne samo velikih kinematografija već i onih koje nisu toliko izvikane pa ipak ne
manje veličastvene. Da steknemo naviku, umesto da zurimo u neki bezvezan film
koji je naša tv kupila samo zato što je bio jeftin i koji u suštini vređa naš
ukus i estetiku, da učinimo malo napora i među cd-ovima nađemo na primer Čokoladu sa sjajnom ulogom Žulijet
Binoš, Alfreda Moline i Džonija Depa, gde se u suštini ne zna u čemu pre
uživati: odličnoj glumi ili fascinantnoj muzici
(www.youtube.com/watch?v=S0u4GLUjUsg) ili mirisu čokolade jer se za vreme gledanja
filma ne možete odupreti utisku da vas miris čokolade okružuje sa svih strana. Moja
sledeća filmska želja za vas a i za sebe je naravno Čudesna sudbina Amelije Pulen, nežna priča ispričana kroz glumu Audrey Tautou i Matje Kassovica,
gde sam svaki put u dilemi da li da dam prednost slici ili muzici
(www.youtube.com/watch?v=WYGFNjEL7Jw). I ako preostane vremena i volje za
provod ispred ekrana jedan odličan poljski film Jasminum u režiji jednog od vodećih savremih reditelja Jana Jakuba
Kolskog. Film se sjajno uklapa u prazničnu atmosferu jer je ne samo prožet
nekom vrstom unutrašnjeg mira već i nosi univerzalne poruke i za svako društvo,
i svako vreme.
Želim vam takođe da ne bežite od teških i
komplikovanih filmova pravdajući se glupom rečenicom „svakodnevica je toliko
teška i ružna da ne mogu još i da gledam takve filmove“. Treba da ih gledamo,
da se stalno i uvek prisećamo šta sve čovek čoveku može da uradi, koju nepravdu
možemo naneti jer smo malicionizni, površni ili zatvoreni u začaranom krugu
navika, stereotipa i šablona. Nemojmo bežati od filmova kao što su Ruža Vojteka
Smarzovskog, Tajna njenih očiju (El secreto de sus ojos) Huana Hose Kampanele ili
Umetnik (The Artist) Mihaela Hazanaviciusa.
Želim nam da uprkos sivilu svakodnevice i umoru koji neizbežno prati
radne nedelje nadjemo u sebi snagu za odlazak u klub gde se svira dobar džez
(Ptica i sjajni „stari momci“, Jazztoran i band predvođen Sašom Sopčekom,
Rakija bar sa Milanom Petrovićem u glavnoj ulozi), dobar bluz i kantri
(Triangle i slatka svirka 21.12.), ili možda Akademija 28. Ili još nešto sasvim
drugo - neko mesto koje budi čula i uspomene, pokreće emocije, dokazuje da
nismo mrtvi automati programirani na „kuća – posao“. A za kućnu varijantu
cd-ovi: moj izbor – Telling Stories uz sjajan glas Tracy Chapman, Ballad for
Eddy i nikad bolji saksofon Eduarda Sadila i kao šlag na tortu cd grupe
Madredeus naslovljen Movimento. U petak uveče obavezno Metamorphoses u
izvođenju Bester quartet. U stvari svaki cd ovde pomenutih izvođača je sjajan
dok su ovde navedeni moji subjektivni izbori. A za sve koji govore poljski
prava poslastica u vidu cd-a Artura Andrusa „Mysliwiecka“ (moja omiljena pesma www.youtube.com/watch?v=faHwAc4N00U).
Želim nam da imamo vremena bar za povremene susrete s dragim ljudima i
da se razgovori s njima ne svedu na jadikovanje kako je sve skupo, kako nemamo
novca, kako se teško živi, već da nađemo volje za priču na primer o lepom
proleću, želji za novim saznanjima, jelima koje smo probali i sjajnim knjigama
koje smo pročitali. To je moja sledeća želja – da se vratite knjizi, da ne
ostajete na čitanju dnevnih novina, koje sve više liče na žutu štampu (koga je
zaista briga s kim spava ova ili ona grand kičerašica ili šta je nalupetao ovaj
ili onaj kvazi ministar?!), već da spremajući se za polazak na posao ubacite u
torbu knjigu koju ćete moći da čitati u prevozu, u pauzi, čekajući na red kod
lekara, da pre spavanja, mesto da gubite vreme na turske mućkalice pređete bar
par strana knjige što će umu značiti koliko telu fizičke vežbe (te iste toplo
preporucujem).
Odužio se nekako ovaj spisak mojih želja za sebe i prijatelje. Za kraj
još nešto skroz subjektivno, što ima veze za mudrušću drevnih
ljudi i mojom ličnom nepopravljivošću. Želim pre svega sebi, a time, kao što
rekoh i vama, da naučim izbegavati već jednom počinjene greške. Želim da i ja
meni drage osobe naučimo da cenimo sopstveno vreme i da ga ne rasipamo na ljude
koji ga ne zavređuju. Da savladamo veštinu odbrane od ljudi „energetskih
krpelja“, da postanemo svoji gospodari umesto da robujemo besmislenim
društvenim normama, malograđanskim šablonima i za nas same beznačajnim
ritualima.
I želim vam sve to što vi sami želite. Ono o čemu
pričate, ono o čemu samo bajažljivo
razmišljate i na kraju i ono što se čini nedodirljivim, ali biste ga
ipak želeli imati.
Od srca u 2012 za 2013.
D.
Brak komentarzy:
Prześlij komentarz