Sav taj džez...

Sav taj džez...

Inspiraciju za ovaj tekst dala mi je jedna sjajna džez svirka u savršenom ambijentu kad sam poželela da se vreme ako ne zaustavi onda bar da uspori...

Sa svih strana mirisale su lipe (setih se odmah simboličnog naslova knjige Cvat lipe na Balkanu), koža je upijala vrućinu a čula su uživala u zvucima muzike koju je sjajno dopunjavao glas Aleksandra Sopčeka. Svi su majstori zanata i ne znam da li ih je bilo lepše slušati ili gledati dok su se sa osmesima na licu poigravali žicama, dirkama, palicama...

Viđala sam već umetnike koji su poput onih od subote umeli da sa neverovatnom lakoćom začaraju prisutnu publiku. O srpskim džez čarobnjacima pisaću drugom prilikom dok ću ovo nedeljno popodne pokloniti Poljacima.

Decembarsko popodne. Polako se puni Sala Amerikana u Domu Omladine. „Stas“ umetnika ni počemu ne nagoveštava spektakl u kome će publika za trenutak učestvovati. Marćin Vasilevski Trio. Klavir, bubnjevi, kontrabas. Staloženi i ozbiljan kontarbasista i bubnjar čista su supronost sitnog pijaniste čije se emocije izlivaju ne samo kroz zvuk već i kroz pokrete tela i mimiku. Na trenutke kao da se sjedinjuje sa klavirom. Muzika je sjajna, otvorenih tonova, deluje na publiku poput magneta.

Pored sopstvenih uspeha najbolja njihova referenca je i saradnja sa  Tomašom Stanjkom, doajenom poljskog džeza. Muzički kritičari smatraju ovaj džez sastav velikim muzičkim otkrovenjem, često se o njima govori da su trenutno naprepoznatljivija poljska džez formacija, a ima i takvih koji za Marćina Vasilevskog kažu da se đaka poput njega ne bi ni Šopen postideo. U svakom slučaju, Beograđani su dobili pravi novogodišnji poklon u vidu koncerta grupe Marćin Vasilevski trio.

http://www.youtube.com/watch?v=ZfzyruSHdmk&feature=related

http://www.youtube.com/watch?v=N5nO8swILcQ&feature=related

U 2011. godini beogradskoj publici se prestavio još jedan poljski bend: Bester kvartet. Formacija koja je izrasla iz klezemerske muzike (grupa se nakad i zvala Cracov klezmer Band) da bi s vremenom usled evolucije bila bliže džezu nego klezmerima. Danas Bester kvartet (harmonika, violina, kontrabas i bubnjevi – na trenutke umesto bubnjeva dve harmonike ili duvački instrument) izvodi autorske aranžacije lidera formacije tj. Jaroslava Bestera. Njihovu muziku čine improvizacije koje sadrže klezmerske, klasične, savremene i džez elemente. Vrlo su prepoznatljivi u svom stilu i originalnom muzičkom jeziku. Sudeći po reakciji publike muzičari su se sjajno uklopili u očekivanja i afinitete slušaoca koja je gromoglasnim aplauzom pozdravila nastup Bester kvarteta na Kolarcu.

http://www.youtube.com/watch?v=7w96fABeC0U&feature=related

http://www.youtube.com/watch?v=Tea9sWf-JR4&feature=related

Sledeća stanica na putu poljskog džez predstavljanja srpskoj publici bio je koncert Mikolaja Tšaske (2010.god.). Sjajan saksofonista, jedan od najvažnijih prestavnika tzv. yass scene i jedan od onih koji se smatraju odgovornim za poslednju revoluciju u poljskoj alternativnoj muzici. Yass je spoj novog talasa, free džeza, savremenog rocka, nadrealističkog instrumentalnog teatra i poezije. Pored Tšaske predstavnicima yassa smatraju se i Timon Timanjski i Lešek Moždžer (takođe veoma popularan džez muzičar). Tšaska važi tokođe za  jednog od osnivača free džez struje u poljskoj muzici.

http://www.youtube.com/watch?v=mZxRE-L-wLU&feature=related

http://www.youtube.com/watch?v=4oojhF_XXIo

http://www.youtube.com/watch?v=A_FUr7PzKgE

I na kraju ovog beogradskog putovanja nastup grupe Andžej Jagođinjski Trio sa neverovatnim džez aranžacijama Šopenove muzike! Jagođinjski je prekursor „Šopenove struje“ u džezu što je poljski fenomen međunarodnih razmera koji se počev od 1994. stalno širi na nove izvođače. Ima puno pristalica džez izvođenja Šopena (on je sam bio majstor improvizacije) i isto toliko kritičara koji smatraju da džez aranžacije velikana ozbiljne muzike jesu isključivo skrnavljenje njegovog dela. Osim Andžeja Jagođinjskog Šopenovu struju predstavljaju i Lešek Moždžer i Vlođimjež Nahorni. Sva trojica su vodeća imena poljskog savremenog džeza.

http://www.youtube.com/watch?v=dI5wy2wl_FI&feature=related

http://www.youtube.com/watch?v=gb_AaOaQadw&feature=related

A šta je prethodilo savremenom džezu?

Teško je navesti neki konkretan datum za koji bi se moglo vezati početak džez pokreta u Poljskoj. Pre II svetskog rata, slično kao i drugde u Evropi, u poljskim lokalima bilo je „džez izvođenja“  - dakle svirao se Geršvin, Rodgers i Hart. Posle drugog svetskog rata sledi period fascinacije džezom koju nažalost kumunističke vlasti veoma vešto guše. No, rekosmo već da kultura, pa i muzika ne zna za granice niti zabrane. Dakle džez se seli u „katakombe“ (taj period koji traje negde do 1955.godine zove se i katakombskim periodom džeza) dakle svira se ilegalno po kućama ili skrivenim klubovima. Naravno zabrana javnog izvođenja džez kompozicija samo doprinosi njegovoj popularnosti (isto to važi za književnost – čini se da Poljaci nikad nisu bili načitaniji i upućeniji u kulturna zbivanja iza gvozdene zavese nego u vreme najvećih zabrana – svi su čitali ilegalno štampane knjige zapadnih autora, svi su išli u ilegalna pozorišta gde su se prikazivali komadi zabranjenih zapadnih pisaca itd.). Prvi džez festivali u Poljskoj organizovani su u gradu Sopotu na baltičkoj obali (1956  i 1957. god) i zapravo se oni smatraju nekim začetkom čuvenog varšavskog festivala Džez Džembori (Jazz Jamboree) – jedan od najstarijih džez festivala u Evropi.

Poljski džez pedesetih godina nije bio na nekom zavidnom nivou – što i nije tako čudno ako se uzme u obzir da su ga izvodili uglavnom muzičari-amateri i da su to bile pre svega improvizacije (uz puno poštovanje „džez normi i pravila“).

U tom periodu (počev od 1956) formira se i tzv. „Poljska škola džeza“ – jak umetnički pokret muzičara koji svoju fascinaciju cool i hard bop stilom ukrštaju sa postromantičarskim elementima slovenskog melosa. Sve to propraćeno odličnom tehnikom umetnika. Poljska škola džeza svakako je bila primećena umetnička pojava koja nije bila bez uticaja na evropski pa i svetski džez. Predstavnicima tog pokreta se smatraju: Kšištof Komeda, Mječislav Koš, Mihal Urbanjak, Zbignjev Seifert, Jan Vroblevski, Zbignjev Namislovski, Tomaš Stanjko, Andžej Tšaskovski, dok mnogi bendovi i umetnici koji su izvodili tradicionalni džez ostaju izvan tog pokreta. Svi gore navedeni muzičari postali su s vremenom lideri bendova i stilskih porekta u poljskom džezu dok je Kšištof Komeda snimio sa svojim Kvintetom album Agnostic, koji se smatra za najbolju ploču i istoriji poljskog džeza. Sam Komeda (umro je 1969.god) smatra se najreprezentativnijim poljskm džez muzičarom. Inače poslednje godine donele su pravu renesansu Komedinog stvaralaštva – naravno u novim aranžacijama i interpretacijama.               

Današnjicu poljskog džeza obeležavaju imena mnogih sjajnih umetnika. Kao neosporivi  „broj jedan“ navodi se svakako Tomaš Stanjko (beogradska publika imala je priliku da ga čuje pre par godina uživo). Stanjko, koji spada u predstavnike free jazz pokreta, veoma je prepoznatljiv u svojim kompozicijama, i bez obzira na godine veoma je aktivan na muzičkoj džez sceni.

Sledeće veliko ime poljskog džeza je Zbignjev Namislovski, veoma zahtevan mentor najpoznatih poljskih džez izvođača. Slično Stanjku stvorio je sopstveni, lako prepoznatljiv stil, a njegove kompozicije često prelaze granice klasičnog shvatanja džeza.

Na spisku velikana poljskog džeza ne smeju se izostaviti  Henrik Majevski (tradicionalni džez), Mihal Urbanjak - najpoznatiji u svetu poljski džez muzičar, veoma poznat u SAD, lansirao je mnoge svetski poznate muzičare poput Markusa Milera, Kenija Kirklanda ili Džona Aberkembija, kao i Jan Ptašin Vroblevski (njegove kompozicije su najbliže straight ahead jazzu, mainstream-u, ali se često i nadovezuje na tzv.Third Stream).

Svi ovi umetnici čine klasiku poljske džez scene. Tom statusu se bliži i Lešek Moždžer, neosporivo jedan od vodećih umetnika na džez „karti“, sjajan pijanista koji se s vremena na vreme oprobava u raznim novim varijantama džeza i u svakoj je podjednako dobar.

http://www.youtube.com/watch?v=_ItrEin65sY&feature=related

http://www.youtube.com/watch?v=uRcg7Ec2KMQ&feature=related

Poljaci vole klupsku muziku. U svakom većem gradu ima bar nekoliko klubova gde se svira dobar džez, bluz, soul ili druge vrste muzike. To je odlična navika – posebno što neke vrste muzike ipak mnogo bolje zvuče u intimnoj atmosferi nego u koncertnim uslovima, naravno, ako postoje uslovi za to. Ja se lično nadam se da će i u Beogradu biti sve više mesta poput Jazztorana koji mi je bio inspiracija za ovaj tekst.